уторак, 17. јануар 2012.

You don't fool me

Pazi sta zelis, pazi sta zelis i pazi sta zelis! Tri najvaznija pravila koja uvek zaboravimo kada vidimo zvezdu padalicu ili naidjemo na detelinu sa 4 lista. Zasto uvek zelimo nesto sto znamo da ne bismo smeli? Zar smo toliko glupi da ne znamo sta treba da uradimo?


Sada bih najradije pojela govno i nastavila sa svojim zivotom kao da se nista nije dogodilo, ali zivot nazalost ne funkcioniste tako i nemamo ni jednu caroliju koja moze da nas vrati u vreme i izbrise reci koje su izrecene i zelje koje su nas primamile.
O Boze, zasto sam toliko glupa da nisam videla koliko sam srecna bez emocija prema drugima. Glupaco, prvo razmisli odakle bi zelela da se pojave osecanja pa tek onda zamisljaj zelje. Ono sto ti je najneverovatnije ce se desiti, cim ti kroz glavu prodje i najmanja pomisao kako bi to mogla biti dobra ideja. I na kraju nikada nije, znas li zasto? Zato sto ne znas da cenis ono sto imas. Koliko je to lepse od onoga sto moze biti i koliko je lakes ziveti zivot koji imas od onoga koji zelis da dosegnes.
Nikada nemoj da zelis nesto za sta mozda nisi spreman, sto moze da ti narusi rutinu i natera te da patis za nekim koga ne mozes da imas. I u sebi mislis ma nema veze, bice sve u redu, ali opet razmisljas da li si stvarno napravio toliku gresku? Ne zelim da pisem zalopojku, da se jadam nad sopstvenom sudbinom i trazim krivca u bilo kome osim u sebi. Mozda nesto i promenim, nisu mi sve zelje bile lose.
Da, zelim da budem srecno zaljubljena u osobu koju mogu da imam, a ne u osobu o kojoj nisam ni razmisljala do skoro. Tj razmisljala sam, ali ne na takav nacin. Nisam se ni usudila da pomislim nesto tako nenormalno i izopaceno kao sto je ovo sto sada osecam. Toliko je pateticno i odvratno, samoj sam sebi postala odbojna. Da zelim, mogla bih da napisem svoja osecanja tako da bi se i sam Puskin postideo i umesto “Tatjaninog pisma Onjeginu” na to mesto stavio moje pismo, i odlucio da vise nikada ne pise nista u vezi sa ljubavlju, a da se ne konsultuje sa mnom pre toga.
Ne mogu da patetisem vise, i da zavrsimsve ovo samo zelim da dodam: Kad te nema bolje da se nisam ni probudila, nema mesta na jastku koje nisam ljubila, ZELJO MOJA, ZELJO MOJA, ZELJO MOOOOOOOOOOJAAAAAAAAAA!!!!

Jedite kolace,
Nevena Nikolic

Нема коментара:

Постави коментар