петак, 13. април 2012.

I don't want to die! I sometimes wish, I'd never been born at all

Ne mogu više ovako, strah me uništava. Boli me, steže i guši... 
Svaki put počinje isto, spontano i neočekivano. Ležim ili sedim, i odjednom nadolazi strašna misao. Ja dva metra ispod zemlje, ne vidim, ne čujem, ne dišem, i tako čitavu večnost. Šta ako nema ništa posle? Možda su zagrobni život i reinkarnacija samo izmišljeni da teše nas paranoične? Tada se moje disanje menja, ne mogu da ostanem na mestu na kojem sam, želim da iskočim iz sopstvene kože i odem negde daleko, negde gde ću konačno čuti reči koje će mi pomoći da se izlečim. I suviše volim život da bih ga se tek tako odrekla, i to za manje od 100 godina, ko zna kada i kako, u jednom delu sekunde moje telo će poslednji put izdahnuti, a ja ne znam šta će me čekati, i da li će me nesto čekati sa druge strane. Ma, da li uopšte postoji druga strana?

Jedite kolače,
Nevena Nikolić

понедељак, 09. април 2012.

Day (It's been a long time)- People won't believe what I'll become

Prosla nedelja je bila prelepa, boje, sjaj, osecaj nadmoci i uzvisene elegancija. Iskreno nikada ne bih ni pomislila da bi mi nesto kao sto je Fashion Week donelo toliko zadovoljstva, pa ja ni ne marim za trendove! Nedostajace mi sve sto sam tamo videla, pa cak i back stage pun devojaka kojima mogu samo da zavidim na njihovom savrsenstvu. Pozivitna strana svega toga je sto mi je pomoglo da se osecam bolje, da vise volim sebe i trceci idem na svoje ciljeve. Cele nedelje sam shvatala da u zivotu postoji nesto vise od privremenih zadovoljstava i konstantnih padova. Sada sam opet u sedlu, i moj cilj je osvajanje sveta. Iz nekog razloga koji ne mogu da opisem, osecam se dobro, posle dosta vremena. Sa osmehom jedem zelenu salatu i idem u teretanu, kao u reklami za uloske i dijetale proizvode. Mada je sve haoticno euforija zivot cini tako ruzicastim, Boze neka ovo potraje!

Jedite kolace,
Nevena Nikolic